Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i limuzina sa 4 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Veliki porodični automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (4 x 4 koji implementira BMW, odnosno prednji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio BMW, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 184ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 197ks koji potpisuje Volvo.

Početna tačka bi ovde mogli biti rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja kome su, srećom, bili podvrgnuti i jedan i drugi automobil, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Osim toga, dobro bi bilo pažljivo ispitati i ostale činjenice vezane za bezbednost. Oba vozila predstavljaju veliki porodični automobil, što u principu znači dobru poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Nasuprot tome, što se tiče težine vozila, previše često potcenjenog faktora, švedski automobil nudi marginalnu razliku od 9% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Volvo ipak ima blagu prednost, kada se svi modeli uzmu u obzir. To su rezultati nekih nezavisnih istraživanja, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke BMW vrednuju prosečnom ocenom 4.3, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.1 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 180 kilometara na čas, 50km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako švedski automobil, trošeći u proseku 6.9 litara goriva na 100 kilometara (41 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 10% više goriva koje potroši nemački automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Da stvari budu još bolje, pritom čak troši i manje goriva! Sve u svemu, nema mnogo šta više da se kaže na ovu temu, za mene ovde ne postoji izbor, već isključivo Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Takođe, imate priliku da za samo dva minuta saznate koji bi to automobil, kada se sve uzme u obzir, za Vas odabrao Virtuelni savetnik™, iz baze od 12.000+ različitih četvorotočkaša.